Blog

Dobrodošli! Ovaj blog namenjen je roditeljima, nastavnicima i aktivistima civilnog društva za razmenu informacija i znanja o kvalitetnom inkluzivnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju, o važnosti i radosti razvoja, odrastanja i učenja dece ranog uzrasta, u cilju uzajamne podrške.

Промотивне активности у Сремчици реализоване у оквиру пројекта Вртићи без граница 2 – квалитетно инклузивно предшколско васпитање и образовање (2014-2016)

Мада се можемо сложити да организовано васпитање и образовање не сме да буде привилегија појединца, подаци показују да је предшколским васпитањем и образовањем у овом тренутку у Србији обухваћено само 50,2 посто деце узраста од три до пет и по година (РЗС,MICS 5), што је знатно испод просека у земљама ЕУ (87 посто). Због тога су УНИЦЕФ и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са ЦИП -Центром за интерактивну педагогију (ЦИП Центар)и партнерима покренули иницијативу Вртићи без граница у складу са Стратегијом развоја образовања у Републици Србији до 2020. Циљ иницијативе је повећање обухвата деце узраста три до пет ипо година различитим квалитетним инклузивним програмима, у краћем трајању, укључујући децу из друштвено осетљивих група. Пројекат је у периоду 2011-2016 година реализован у 17 градова/општина у Србији. У сарадњи са локалним самоуправама и предшколским установама, адаптирани су и наменски опремљени простори за дружење, игру и учење. Кроз свакодневне четворочасовне програме, пет дана у недељи и краће програме неколико пута недељно до сада је обухваћено 1500 деце, док је у јавне догађаје и акције укључено преко 2.500 деце и родитеља. Учењем кроз пројекте и истраживања, уз подршку одраслих (васпитача и родитеља, разних стручњака и волонтера из заједнице), деца су истраживала теме из науке, уметности и културе и здравих стилова живљења. 

Предшколска установа „Чукарица“ је била укључена у пројекат од септембра   2014. до јуна 2016. године, а један од објеката  у коме су креирани диверсификовани програми је вртић “Горица” у Сремчици.

Сремчица је приградско насељена периферији Београда . У тренутку покретања пројекта у насељу није било уређених простора за децу узраста од 3 до 5.5 година, није постојала ни понуда различитих организованих активности у насељу се налази  вртић, две школе и галерија „Траг“. Међусобна сарадња међу установама није постојала, осим при упису предшколаца у први разред или организованог обиласка школске библиотеке или галерије.  Културна понуда у насељу је оскудна. Најближе позориште или биоскоп налазе се око петнаест километара од насеља, а то је за многе породице изван могућности.

Пројекат је у наше насеље унео промишљање о значају раног развоја. Повезали смо се са представницима важних установа и продубили нашу сарадњу. Организовали заједничке активности (карневал, фестивал...) и постали видљиви у локалној заједници.  Логопед из школе је био стални члан нашег Актива за развојно планирање, деца су се учланила у школску библиотеку.  Представници Дечијег културног центара су укључили децу у драмску секцију. 

Ради лакшег функционисања формиран је пројектни тим који су чинили: васпитачи, психолог, радник. Сви чланови тима разликовали су се по својим виђењима, очекивањима, мотивацији и енергији и свако је истраживао своју нову улогу. Кроз пројекат је била обезбеђена подршка ментора – стручњака из друге установе. Кроз редовне сусрете подстицала нас на заједнички дијалог и промишљање о задацима који су пред тимом, могућим решењима и помагала у превазилажењу не малих изазова са којима смо се сретали током пројекта. 

Први задатак тима односио се на анализу података о деци из Сремчице која нису обухваћена предшколским програмима, узраста од 3 до 5.5 година.  У току сакупљања података, осмишљаване су различите промотивне активности за сву децу из нашег места, са циљем представљања пројекта и прикупљања података о деци која нису код нас у вртићу а која би се могла укључити  у различите програме. Посебно нас је интересовало да допремо до деце из осетљивих група које нисмо виђали у нашем вртићу, осим ако родитељи и деца не покуцају на врата вртића и затраже да се дете упише у целодневни програм, а то се ретко дешавало. Деца из ромских породица млађа од 5,5, година нису била уписана у вртић. Нисмо о томе размишљали, а знали смо да у насељу постоје две велике ромске заједнице. Почетак пројекта је  у наш вртић унео промишљање о деци која су из различитих породица. Требало их је окупити и понудити укључивање и неке облике рада и програме у установи. Пројекат нас је усмерио да покушамо са организовањем јавних/промотивних активности. 

Креирање промотивних активности у локалној заједници био је велики изазов за наш тим. Захтевао је од нас физички излазак из зграде вртића и креирање активности у локалној заједници за сву децу из нашег места. То је за нас значило изаћи из зоне у којој се осећамо сигурно. Васпитачи су свакодневно креирали активности за децу коју познају у својој групи, када је средина за учење позната свима, када се сви учесници међусобно врло добро познају, како према интересовањима и афинитетима, тако и по навикама.

Сада је требало да планирамо активности за децу коју не познајемо. Немамо информације о њиховим претходним искуствима,  знањима, шта их тренутно занима. Простор у коме ћемо радити нам је била непозната. Потребно  је било  креирати средину и средства која шаљу поруку добродошлице и прихватања, без обзира на различитости. Од нас се очекивало да упознамо и уважимо родитеље са којима се први пут срећемо, и да саслушамо њихове идеје, предлоге, иницијативе и охрабримо их у заједничким активностима. Да у тај нови вид комуникације и сарадње „упловимо“ спонтано и лако, да не правимо погрешне кораке и да породице отворимо и мотивишемо не само за сарадњу већ и за укључивање деце у кратке програме које нудимо. То је било потпуно ново искуство  за нас и за родитеље. На нама је била одговорност да ова иницијатива  успе и да покажемо високи професионализам. 

Као тим смо у насељу мапирали потенцијалне просторе, остварили контакт са представницима Општине Чукарица. За прву промотивну активност одабрали смо простор Месне заједнице, у центру насеља, за који сви знају јер је општински  службеник у овом простору чинио  доступним информације важне за потребе грађана и за функционисање месне заједнице (о могућој социјалној помоћи породицама из осетљивих група и сл.). Улаз у простор није  имао физичке баријере, у њега су  могли ући и суграђани са инвалидитетом.

Тим је креирао и позивне плакате, промишљајући о деци која живе у две велике ромске заједнице у нашем насељу. Послали смо поруку да су сва деца из нашег насеља добродошла, а социјална радница је ступила у контакт са представницима ромске заједнице, усмено их обавестила о нашем пројекту и позвала их на промотивну активност. 

Задаци који су били постављени пред васпитаче, током креирања активности односили су се на уважавање различитости, и промишљање о свакој породици из нашег места. Било нам је важно да се свако дете и свака одрасла особа укључе у активност и да се добро осећају. Желели смо да успоставимо однос поверења кроз упознавање и разговор, подршку и позив да дођу на свако следеће дружење и укључе дете у неки од програма. Зато смо кренули од нашег места у коме сви заједно живимо-Сремчице. Решили смо да са децом и родитељљима током промотивне активности направимо „Мапу Сремчице“. На почетку су васпитач или стручни сарадник прилазили сваком детету, упознавали  се, пожелели добродошлицу. Затим смо позивали дете и члана породице да се представе цртежом (симболом), да нацртају „нешто“ чиме ће представити себе. Ово је био важан тренутак у остваривању првог контакта, који смо препознали, и нисмо желели да нам промакне. Васпитач је пратио однос детета и одрасле особе са којом је дошло, посматрао како комуницирају, коме се дете обраћа за евентуалну подршку. То му је омогућило да уведе дете и одраслу особу у главни део активности. 

Цртеж са којим су се представили, требало је, затим, поставити на Мапи Сремчице тако да означи њихово место становања. Важно место на мапи имао је наш вртић, деца и одрасли су своје место становања одређивали у односу на њега. Ми смо полако сазнавали где живе деца која нису била у систему предшколског васпитања и образовања. Било је јако занимљиво: од геометријских облика спајали су објекте, који су им били важни а поред којих су пролазили на путу до продавнице, баке, комшинице... Заједно смо уцртавали  пут до вртића.  Сазнали смо да велики број породица живи на самом рубу нашег насеља: поред шуме, поред Ракине баре и код Бунара (ромске заједница).

У завршном делу активности обраћали смо се деци и родитељима (Слика 3). Нашу мапу заједно смо  финализирали. Мапа Сремчице је након ове активности пренета у хол вртића,  као добродошлица свој деци из нашег места у нове диверсификоване програме. 

После неког времена, када смо увидели да у програме нисмо укључили сву децу која су нам се појавила на првој промотивној активности, организовали смо другу промотивну активност у Играоници-рођендаоници. Појавила су се нова деца и требало  им је омогућити да се и они представе на Мапи. Мапирање је процес који је трајао. Мапа је била место добродошлице, омогућавала нам је увид о томе где живе деца која се још нису уписала у програме.

Промотивне активности окупиле су око 80 породица, а током годину ипо дана кроз диверсификоване програме прошло је 110 деце која до тада нису имала прилику да бораве у вртићу. Разлози непохађања програма које су родитељи наводили разликовали су од породице до продице: незапосленост оба родитеља (корисници социјалне помоћи), незапосленост једног родитеља, болест једног или више чланова породице , вишечлане породице без сталних примања и  честе миграције ромских породица. Постојала је  одређена забринутост социјално угрожених породица да ће уписивањем детета у програм изгубити право на социјалне и материјалн бенефиције. Уочили смо да  је потребно додатно разумевање понуде различитих програма у вртићу. Велики труд и залагање тима омогућио је да се уваже све породице. Васпитачи су били у директном контакту са децом, и подршка психолога и социјалног радника нам је била од великог значаја. Пружена је и додатна подршка деци и породицама којима је то било потребно.

Вртић је повећао обухват деце узраста од 3 до 5,5 година. Родитељи су нам постали стални сарадници у планирању васпитно образовног рада и иницијатори промена у локалној заједници за сву децу из нашег места.Заједно смо уређивали и мапирали зелене површине.  Васпитачи су креирали различите програме.Тим је оснажен и подршка је васпитачима и стручним сарадницима који су се укључили у реализацују  различитих активности у локалној заједници и  вртићу.

Научили смо да у заједници у којој живимо и радимо можемо много да научимо једни од других , и да се радујемо заједничким успесима!!!

Vebsajt je izrađen u okviru projekta „Vrtići bez granica 2- kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji“ koji uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj – SDC realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, UNICEF, CIP - Centar za interaktivnu pedagogiju i Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.