Inovativne prakse

„Putnici, ne postoji put, putevi se stvaraju hodanjem.“

Antonio MaćadoKako bismo stalno unapređivali sopstvenu praksu, važno je da budemo u toku sa promenama, da tragamo za inovacijama, učimo jedni od drugih, da krčimo nove puteve, otkrivamo radosti učenja.
Razvoj kao transformacija učešća u zajednici

Shvatanje dečijeg razvoja kao “razvijanja identiteta na osnovu transformacije učešća” polazi od toga da je svako dete graditelj sopstvenog razvoja, kroz učešće u zajednici. Učešče se shvata kao “uzajamno učešće pojedinca i njegovih društvenih partnera kroz komunikaciju i koordinaciju njihovih angažovanja u društvenim aktivnostima” (Rogoff,2000). Osnovu razvoja čine tri ravni ili perspektive razvoja: intrapersonalna, interpersonalna i perspektiva zajednice. (Rogoff, 2000). Perspektive razvoja kao i različiti načini učešća, učesničko izdvajanje, vođena participacija i šegrtovanje, (Rogoff,2000) nisu izdvojeni, niti hijerarhijski klasifikovani pojmovi. Oni su predstavljeni odvojeno samo kao tačke fokusiranja na oblik učešća u društvenoj zajednici u jednom periodu razvoja. Tumačiti razvoj na osnovu jedne ravni ili oblika učešća bez njihove stalne uzajamnosti ne bi bilo dovoljno da se razume suština razvoja, a kao ilustraciju svog shvatanja Rogoff koristi primer, da se razdvajanjem vode na molekule vodonika i kiseonika dobijaju delovi na osnovu kojih se više ne mogu razumeti osobenosti celine kao što je voda. (Rogoff,2000)

„Učesničko izdvajanje“ (Rogoff,2000) je promena identiteta kroz učešće u neposrednoj situaciji, koja istovremeno doprinosi razvijanju modela učešća za slične situacije. Međutim, pojedinačna promena kroz učešće je sam proces promene u situaciji, a ne preduslov za učešće, jer je svaki pojedinac koji učestvuje u društvenoj aktivnosti deo te aktivnosti a nije izvan nje. U odnosu na predškolski kurikulum ovo bi značilo da razvojni nivo ne određuje učešće deteta u nekoj aktivnosti i da samim tim razvojni nivo nije preduslov učešća nego je suprotno, oblik učešća deteta i promena identiteta koja se događa tokom učešća su kriterijumi razvoja. Učešće podrazumeva napore da se doprinese zajedničkom razumevanju u aktivnosti, u kojoj nužno postoje asimetrični oblici učešća, s obzirom na „novopridošle i iskusnije“ učesnike (Lave, Wenger, 2002). Ulaganje napora da se usklade asimetrične pespektive i da se ostvari svrha kroz zajedničku aktivnost pokreće razvoj kao individualnu promenu identiteta u procesu učešća. (Rogofff). Dakle, razvoj je promena identiteta u toku učešća koja omogućava pojedincu da pavi razliku u učešću u kasnijim događajima. Učesničko izdvajanje u toku učešća je regulator oblika učešća u narednim situacijama i aktivnostima. „Vоđeno učešće“ (Rogoff,2000) podrazumeva sistem odnosa, načine na koje učesnici grade interakcije i koordiniraju napore za zajedničko učešće u društvenim aktivnostima. Komunikaciju i koordinaciju napora čini zajednička osnova razumevanja svih učesnika, kojoj je potrebno prilagođavanje, usklađivanje i razumevanje. Vođeno učešće čine različiti načini komunikacije i ono uključuje ne samo usklađivanje kognitivnih scenarija, nego različite interakcije u kulturnim zajednicama kao i svakodnevne rutinske aktivnosti u kući, susedstvu, školi, radnom mestu. (Rogoff, 2000). Dr Živka Krnjaja, iz priručnika Kaleidoskop: Teorijska polazišta (u pripremi), Istitut za pedagogiju i andragogiju Univerziteta u Beogradu , UNICEF 2014

Vebsajt je izrađen u okviru projekta „Vrtići bez granica 2- kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji“ koji uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj – SDC realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, UNICEF, CIP - Centar za interaktivnu pedagogiju i Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.