Inovativne prakse

„Putnici, ne postoji put, putevi se stvaraju hodanjem.“

Antonio MaćadoKako bismo stalno unapređivali sopstvenu praksu, važno je da budemo u toku sa promenama, da tragamo za inovacijama, učimo jedni od drugih, da krčimo nove puteve, otkrivamo radosti učenja.
Muzejske igre u Smederevu

„Ne tako davno, u drevnom gradu Smederevu, prestonici srpske despotovine u 15. veku, nedaleko od Tvrđave, u gradskom Muzeju, na mestu gde se prošlost od zaborava čuva, započela je pustolovina, nazvana Muzejske igre. Zabeleženo je da se u istraživanje, igru i osvajanje upušta 29 - oro radoznale, razigrane dece. Različitih uzrasta, boje kose, kože, očiju, iskustava. Nije im bilo više od 5,5 godina. Najmlađe je imalo 2,5 godine.

Za većinu je ovo bilo vatreno krštenje. Prvi put u grupi vršnjaka. Prvi put u Muzeju. Sa mamama, tatama, bakama, dekama, sestrama i braćom. Kako se ko snašao, najvažnije je da je podrška bila tu. Okupljali su se sredom u Muzeju od 11 do 13 časova od ranog proleća pa sve do pred zimu. Sanja i Vanja dočekale su ih u srednjvekovnoj odeždi.

Oni ljudi iz Muzeja, kustosi, neimaše kud. Zauzeli smo im centralni deo galerije, uneli male stolove, stoličice, strunjače, igračke, makaze, papire, flomastere, puzle i kojekakve još drangulije. Našlo se tu mesta i za sintisajzer, i neki pokretni pano sa džepčićima gde su pustolovi beležili svoje podvige, važne trenutke i osećanja. Šalu na stranu, lepo su nas dočekali, zajedno sa nama napravili svečani događaj povodom otpočinjanja Muzejskih igara. Pozvali smo i lokalne glasnike da zabeleže ovaj istorijski trenutak!

Pričalo se (kasnije) da su se odrasli divno zabavili, upoznavali i združili, pretresali uvek aktuelne teme o negovanju i podizanju dece, njihovoj ishrani i različitim interesovanjima. Nije tako bilo u početku. Nelagodnost, po malo i stidljivost a svakako i nepostojanje sličnih iskustava, bili su prepreka opuštanju i uključivanju odraslih, koje je vremenom usledilo. Nakon upoznavanja muzejskih prostorija i ljudi koji tu rade odlučili smo da se tokom sunčanih prolećnih dana pozabavimo starinama. Iskoristili smo sve raspoložive eksponate. Kustosi su nam u tome svojski pomogli, zapravo predvodili su pustolovinu, a vrtićki ljudi uspevali da pronađu sponu sa onim što je sada i ovde.

Zajedno smo putovali i probijali različite vremenske i prostorne granice, istrazivali ko su bili prinčevi, princeze i vitezovi, kako su izgledale njihove kuće tj. zamkovi. Otkrivali smo kako su živele naše pra, prabake, naše navrndede, kako su se oblačili i čime hranili. Slušali smo priče o našoj Tvđavi od kustosa u Muzeju, najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi, dok smo opipavali delove njene makete. Kasnije smo, nakon obilaska Malog grada Tvrđave, čuvši zanimljive pojedinosti o životima ondašnjih ljudi, uspeli da napravimo naše tvrđave. Samo naše, i bili ponosni na to!

Otkrivali smo upotrebu zaboravljenih predmeta i uz pomoć mašte davali im neka nova, drugačija značenja. Susretali smo se sa starim davno korišćenim muzičkim instrumentima, nakitom i novcem. I gle čuda, pravili smo novac s našim likom!

Brisali smo prašinu sa starih knjiga u Muzeju, a potom bili gosti smederevskim bibliotekarima. Kažu da je jedan od bibliotekara bio Lenkin deda, te nam je ova poseta bila još draža.

Prve nedelje maja meseca krenuli smo put Galerije s namerom da osvojimo centralni prostor gradskog Trga. Gomila sveta čiji se putevi tu ukrštaju. Tu nam se priključuje Nemanja sa kompletnim rekvizitima: platno, četkice tempere,...i magija počinje! Zapaženi od strane prolaznika, proširujemo družinu sa dva mala i dva odrasla pustolova. ’’Gde ste se skrivali do sada?’’ pozdraviše nas.

Poveli smo ih na mesto odakle smo krenuli, mesto naših susretanja, ali ga jedva prepoznasmo. Ogromne životinje prekrivene dugom dlakom, sa velikim debelim kljovama. Mamuti, džinovi ledenog doba! Putujemo kroz vreme i otkrivamo zanimljivosti o životinjama ledenog doba. Stariji pustolovi su napravili jednog. Toliko im se dopao!

Tokom sušnog i pretoplog leta odlučili smo da se pritajimo, sakupimo snagu i sačekamo prjatnije uslove za nastavak pustolovine. Neki pustolovi nas napustiše. Upisali ih u vrtić. Nove snage su tu.

Napravljen je plan! U pohod na muzejsko okruženje! Da ga osmotrimo i da nas vide! Nećemo se otkriti celi te zato pravimo maske. Pozivamo Miška, iskusnog fotografa da to sve zabeleži, i uputi nas u tajne svog zanata. Saznajemo kako nastaje fotografija, šta su izvrnute slike. Kada se dočepasmo fotoaparata, sreći nije bilo kraja. Ovekovečili smo najzanimljivije trenutke i eksponate, razume se, svako prema ličnom nahođenju, u dvorištu Muzeja. Kasnije smo ih zajedno pregledali!

Crtali smo, da ne poveruješ peskom. Dragiša, strip crtač i ilustrator otkrio nam je ovu veštinu. Saznali smo da u školici maštaonici Srculence postoji još jedna grupa pustolova sa kojima Dragiša i njegovi pomoćnici istražuju. Pozvali smo ih u Muzej! I njih i muzičare iz Muzičke škole ’’Kosta Manojlović’’. Dan za pamćenje. Prave Muzejske igre! Uz živu muziku, na pravim, pravcatim instrumentima. Svetine na pretek!

Jednom smo i mi dobili poziv. Prihvatili smo posetu vrtiću sa željom da vidimo neke stare pustolove. Kad tamo...novogodišnja predstava vuk, koza, koka i sedam jarića. Lutke koje govore, na štapićima. Divno! ’’Napravićemo i mi lutke’’– rekoše odrasli. ,,Pomoćićemo im mi’’ dodaše smeliji.


Miriše zima. Muzejske igre polako se stišavaju. Tonu u san. Mogle bi da se nastave. Znam da bi se mnogi radovali. Pustolovi sigurno. Pitanje za sve nas:


"Kako?"

Danica Sikimić i Aleksandra Stojković, PU „Naša radost“, Smedrevo

Prezentaciju možete preuzeti ovde.

Vebsajt je izrađen u okviru projekta „Vrtići bez granica 2- kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji“ koji uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj – SDC realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, UNICEF, CIP - Centar za interaktivnu pedagogiju i Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.