Lokalne samouprave

Sasvim je jasno da ”politike u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja prvenstveno treba da budu utemeljene na pravima deteta. Organizovano predškolsko vaspitanje i obrazovanje je jedna od osnovnih usluga za decu ranog uzrasta i zato je neophodno da se dečija prava u okviru nje poštuju i promovišu. Na taj način predškolsko vaspitanje i obrazovanje treba da bude prostor za dijalog o tome kako dečija prava realizovati kroz svakodnevnu praksu kao i mesto na kome deca mogu da iskuse svoja prava od veoma ranog uzrasta. Tada možemo da počnemo da govorimo o dečijim pravima koja potpuno prožimaju proces vaspitanja i obrazovanja od samog početka do kraja.” Iz Priručnika za diversifikaciju programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Beograd 2013.
Pravičnost, ravnopravnost i uvažavanje različitosti

„Poslednjih decenija uspostavljen je konsenzus među kreatorima politika, profesionalcima pa čak i u javnom mnjenju da predškolsko vaspitanje i obrazovanje:

  • a) može značajno pozitivno da utiče na razvoj sve dece;
  • b) ima više pozitivnog uticaja na živote dece iz osetljivih grupa (deca iz siromašnijih porodica, deca iz ruralnih zajednica, deca sa smetnjama u razvoju, deca pod rizikom, etničke manjine itd.) nego dece koja žive u povoljnijim uslovima, posebno kada se radi o smanjenju rizika od neuspeha u okviru kasnijeg školovanja;
  • c) može da smanji razlike u obrazovnim postignućima između dece iz osetljivih grupa I dece iz bolje stojećih porodica – najbolje vreme za intervencije je u ranom uzrastu;
  • d) daje odlične rezultate ako je visokog kvaliteta
  • e) može biti kvalitetno samo onda kada zaposleni u njemu imaju adekvatno obrazovanje i prilike za kontunuirani profesionalni razvoj. Loši životni uslovi u ranom uzrastu mogu da imaju razorne efekte po budućnost deteta.

Grafikon 3. Značajne razlike u svakodnevnom iskustvu dece ranog uzrasta
B. Hart & T. Risley (1995.)


Grafikon 6: Efekti visokokvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja na kasniji uspeh dece
(Andersson, 1992, Broberg et al 1997 Sylva et al 2004, Melhuish et al 2006, Sammons at el 2007, Brilli et al 2011, Felfe & Lalive 2011)

Neka istraživanja (Grafikon 3.) su pokazala da raskorak između kapaciteta i sposobnosti dece koja dolaze iz porodica sa niskim prihodom i dece koja dolaze iz porodica sa visokim prihodom postaje toliko veliki, da je skoro nemoguće da deca iz siromašnih porodica postignu rezultate koje imaju deca iz drugih grupa .

Istraživanja jasno pokazuju da siromaštvo utiče na razvoj dece, ne samo u oblasti razvoja jezika i kognitivnih sposobnosti, već i u oblasti tzv. nekognitivnih veština (društvenost, ostvarivanje konstruktivnih odnosa sa drugima, pojam o sebi, samopoštovanje, samokontrola, autonomija itd.). Druga bitna stvar je raskorak koji postoji između dece koja žive ispod i iznad linije siromaštva. Iako na samom početku skoro da i nema razlika među njima, tokom prvih 14 godina njihovog života, one ubrzano rastu, i raskorak biva sve veći. Dok deca iz siromašnih porodica značajno nazaduju druga grupa napreduje.

Sa druge strane, postoje studije koje jasno pokazuju koliki je potencijalni uticaj visokokvalitetnih predškolskih programa za svu decu, a posebno za decu iz osetljivih grupa. Studija o Efikasnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju (Effective Provision of Preschool Education - EPPE) http://media.education.gov.uk/assets/files/pdf/e/eppe%20final%20report%202004.pdf , koja je sprovedena u Engleskoj i studija o Efikasnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju sprovedena u Severnoj Irskoj (EPPNI) http://www.deni.gov.uk/researchreport41.pdf su dve najčuvenije longitudinalne studije iz ove oblasti u Evropi. Zaključci ovih studija potvrđuju značaj predškolskih programa visokog kvaliteta na kasnija obrazovna postignuća sve dece, a posebno dece iz osetljivih grupa.

Grafikon br. 6 pokazuje kako učestvovanje u kvalitetnim predškolskim programima utiče na sposobnost čitanja dece različitog socijalnog porekla (procenjeno na osnovu obrazovanja roditelja). Uočljivo je da obrazovni nivo roditelja i socijalni status porodice imaju značajan uticaj, kao i da su sva deca koja su učestvovala u predškolskom programu bila uspešnija nego njihovi vršnjaci koji nisu išli u vrtić. Takođe je očigledno da su deca iz porodica nižeg statusa, koja su išla u vrtić, u nekim slučajevima bila uspešnija nego njihovi vršnjaci iz porodica u boljem položaju. Posebno je uznemirujuće videti da bi većina dece iz nižih društvenih slojeva imala niže sposobnosti za čitanje od očekivanog minimuma, da nisu učestvovala u navedenim predškolskim programima.

Glavni zaključci EPPE studije :

  1. sva deca od druge godine imaju koristi od predškolskog vaspitanja i obrazovanja,
  2. kvalitet vaspitno-obrazovnog rada je važan,
  3. kratki predškolski programi visokog kvaliteta ima jednake efekte kao i celodnevni programi,
  4. efekti visokokvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja traju do tinejdžerskih godina
  5. visokokvalitetno predškolsko vaspitanje i obrazovanje može da zaštiti decu od uticaja nekvalitetnog i neefikasnog školskog obrazovanja.”

Iz Priručnika za diversifikaciju programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Beograd 2013.

Vebsajt je izrađen u okviru projekta „Vrtići bez granica 2- kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji“ koji uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj – SDC realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, UNICEF, CIP - Centar za interaktivnu pedagogiju i Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.