Refleksivna praksa

Vrtić postaje zajednica koja uči i na taj način postaje mesto življenja. Pristup praktičara je zasnovan na njegovoj sposobnosti za kritičko razmatranje/refleksiju tokom aktivnosti, težnji da razume sopstvenu ulogu i očekivanja koja su pred njega postavljena. Dragi praktičari, ovo je mesto za razmenu vaših iskustava, primera koji ilustruju šta to znači biti refleksivni praktičar.
Shvatanje razvoja kao orijentacija predškolskih kurikuluma

„Kulturno-istorijska teorija Vigotskog ističe kulturnu osnovu razvoja. U ljudski razvoj ugrađena su iskustva odraslih i dece, a socijalna situacija je osnovni izvor razvoja, tako da se svaka psihička funkcija javlja nužno kao socijalna, i prolazi najpre kroz kulturne stadijume razvoja. Razvoj kao “ovladavanje kulturnim vrednostima” (Daniels,2003) nastaje u interakciji sa drugima posredovanoj kulturnim alatima (npr. jezikom) i čini izvor neravnoteže u razvoju. Razvoj je neraskidivo vezan za kulturni kontekst i o njima se ne može govoriti odvojeno. Sve što čini prirodu saznanja, prema Vigotskom, nalazi se u specifičnim kulturnim, soijalnim i istorijskim okolnostima. Najznačajnijim doprinosom Vigotskog, kada je u pitanju razvijanje kurikuluma, istraživači smatraju shvatanje prirode razvoja kao društveno-kulturnog procesa i shvatanje odnosa razvoja i učenja. Učenje, prema Vigotskom, prethodi razvoju, ono podstiče čitav niz funkcija koje su u zoni narednog razvoja, otuda je za razvoj značajnije ono što dete može uz pomoć veštijeg učesnika u interakciji, nego ono što može samostalno. Pitanje posredovanja veštijih učesnika u detetovom saznanju otvorilo je mogućnosti za razmatranje prirode posredovanja odraslih u aktivnostima sa decom, kao i organizaciju i posmatranje aktivnosti značajnih za detetov razvoj. „Diversifikovani programi su specifična vrsta procesa. Oni predstavljaju konstantan socijalni proces interakcija koje uključuju decu, vaspitače, znanje i sredinu; oblikovani su kontekstom lokalne zajednice, a sam kontekst obuhvata društvene odnose između učesnika (vaspitače, decu, roditelje, druge…), organizacionim aranžmanom i etosom konkretne ustanove i prirodom i sadržajem interakcije i komunikacije između vaspitača i deteta – skupom utvrđenih vrednosti, pravila, uloga i zaduženja organizacije, materijalnom strukturom i menadžmentom same ustanove.“ Dr Živka Krnjaja, iz priručnika Kalidoskop: Teorijska polazišta (priručnik u pripremi), Istitut za pedagogiju i andragogiju Univerziteta u Beogradu , UNICEF 2014

Diversifikovani programi predstavljaju zajednički život dece i vaspitača, koji tokom procesa zajedno uče: oni pronalaze i isprobavaju različite načine razumevanja situacija za učenje i njihovu ličnu ulogu u njima . Na ovaj način učenje postaje kooperativna aktivnost, ono što dete sazna ili shvati „nije njegova lična konstrukcija/ostvarenje" već više „rezultat zajedničkog konstruisanja/stvaranja znanja dece i odraslih". Iz Priručnika za diversifikaciju programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Beograd 2013.

Vebsajt je izrađen u okviru projekta „Vrtići bez granica 2- kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji“ koji uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj – SDC realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, UNICEF, CIP - Centar za interaktivnu pedagogiju i Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.